Бор



Чињенице које описују комплексност једне среднине у различитим контекстима и научним системима чувају се у завичајним фондовима јавних библиотека. Сваки покушај обједињавања и повезивања тих чињеница у репрезентативну целину представљао би конструкцију која би једном ногом упала у кофу са проблемима стратегије репрезентације колективних идентитета, затетурала се, а другом - у кофу са стратегијама интерпретације развоја и прогреса. У сличној ситуацији бисмо били и када бисмо покушали да идеализујемо одређену средину кроз метафоре колевке, огњишта, извора, корена. Употреба појма завичајности је, иначе, јако подложна виђењу ове ситуације као у неком скечу из немог филма али га то не чини мање вредним, само анахроним, безазленим, носталгичним, симпатичним... И такве ситуације постају чињенице извесне завичајности и вероватно ћете их приметити у наредним редовима и испричаним контекстима. Не замерите због тога.

Идеја је да сами истражите оно шта вам нудимо. И поред препоручених извора покушаћемо да усмеримо вашу пажњу на некакву средину између стереотипних и аутостереотиних виђења Бора. Надамо се да ће вам, ипак, бити корисни подаци које вам нудимо и омогућити њихове различите комбинације, а да ће вам овај текст само пробудити радозналост за даљу претрагу сајта. Намера, дакле. није да вам наметнемо неку коначну слику, већ да вам омогућимо дубље истраживање, препоручимо литературу и доступне изворе у дигиталном формату. Када пожелимо да започнемо неку причу, обично помислимо да би требало кренути од нечег што није тако лако подложно променама, нпр. рељеф, географске, климатске и природне карактеристике, али знамо да су промене постојале или да су сувише очигледне. Трудићемо се да, за ову прилику, будемо што сажетији.

Подручје данашње Борске општине има комплексну историју, карактерисничне геолошке, хидролошке, природне, климатске и културолошке одлике. Налази се се у северо-источној Србији, која обухвата простор између Мајданпека и Великог крша на западу и Тимочке крајине на истоку, односно, простор источно од злотског раседа који обухвата северни Кучај, тимочку еруптивну област, Дели Јован, Мироч, Вршку чуку и Тимочку крајину[i],  на надморској висини је од 378 m,на географским координатама северне географске ширине од 44° 5′ и  источне географске дужине 22° 6′ . Археолошки остаци сежу до периода енеолита, палеолита и неолита. Главна карактеристика ових остатака је углавном значајна за домен археометалургије. Наравно и каснији периоди су обрађени кроз систематска археолошка истраживања. (линк према тексту Игора Јовановића). Геолошке, хидролошке и климатске каратеристике овог подручја описиване су у путописима Барона Хердера, Феликса Каница, а систематски су обрађиване од самих почетака науке код нас. Значајне радове на ту тему оставили су Јован Жујовић, Јован Цвијић, Петар Богдановић.[ii]  Од водотокова издвајају се Борска, Злотска, Кривељска и Брестовчка река, коју у Брестовачкој бањи прате извори термоминерлних вода. У периоду од 1959. до 1961. подизањем бране формира се Борско језеро. У рељефу се издвајају - као карактеристични - кречњачки масиви на Кучају, Великом и Малом кршу, Столу. Од пећина и јама, као битних подземних одлика крашког рељефа, најпознатије су оне у Лазаревом кањону које припадају систему Злотских пећина: Лазарева, Верњикица итд. Сам Бор се налази на терену обликованом вулканским активностима и, између осталог, богатом рудом, што је пресудно утицало на развој града.[ iii ]     

Општина Бор данас обухвата сâмо насеље Бор, са 13 месних заједница и 12 села која га окружују: Горњане, Танда, Лука, Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница. Данас је општина Бор центар Борског округа, који обувата општине Мајданпек, Неготин и Кладово. Статистички подаци последњег пописа из 2002. г. достуни су на: сајту Републичког завода за статистику.

Поред остатака материјалне културе из ранијих периода, који сведоче о континуитету насељености, насеља са подручја борске општине по први пут се у писаним изворима спомињу у попису Видинског санџака из 1454. а насеље Borinsна аустријској мапи из 1718. г. Бројнији историјски извори, који прате настанак и развој подручја борске оштине и самог насеља, везани су за истражне геолошке и рударске радове, као и откриће и експлоатацију руде бакра крајем XIX и почетком XX века. Откриће руде везано је за имена индустријалца Ђорђа Вајферта и рударског инжињера Фрању Шистека. Руда је откривена 1902, после низа истражних радова, а 1903. Ђорђе Вајферт добија концесију за експлоатацију и прераду руде у наредних педест година. Неколико месеци касније, 1904, Ђорђе Вајферт са француском банком Maribo и другим француским партнерима, којима продаје већи део концесије, оснива Француско друштво борских рудника, у којем задржава мањи део акција...[iv]

Тако некако почиње прича...

Поред препоручене литературе и библиографија у овом приказу, текстове који су доступни у електронској форми можете наћи и на полицама и у избору текстова дигиталног завичаја. Текст који сте управо прочитали више брине о ставу и о приступу теми него што говори о самом Бору, а једини разлог за то је тај што се све што можете наћи у дигиталном завичају односи на Бор и упућује на фонд Завичајног одељења Народне библиотеке Бор.

Такве вредности, сигурни смо, вреди истраживати, експлоатисати и прерађивати уз пуну свест о „еколошким“ последицама које могу настати и које бисмо радо евидентирали и чували у фонду Завичајног одељења, уколико их јавно објавите.

Срећно!            

[i] Petar Bogdanović, Geologija severoistočne Srbije, Beograd, 1977.

[ii] Јован Жујовић, Геологија Србије 1-2, Београд, 1893, 1900; Јован Жујовић, Постање земље и наше домовине, Београд, 1923; Јован Цвијић, Карст – географска монографија, Београд, 1895; Јован Цвијић, Пећине и подземна хидрографија у источној Србији, Глас СКА, 46, Београд, 1895; Јован Цвијић, Извори, тресаве и водопади у источној Србији, Београд, 1896; Јован Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље 1-2, Београд, 1922, 1931; Јован Цвијић, Геоморфологија 1-2, Београд, 1924, 1926; Феликс Каниц, Србија – земља и становнишво 1-2, Београд, 1985; Стеван Мачај, Црноречки округ, Гласник Српског Ученог Друштва, књ. 73, Београд, 1892. Зигмунд Аугуст Волфганг фон Хердер, Барона Ж.А.В. Хердера Рударскый путЪ по Сербіи 1835. год. : у изводу, Београд, 1845; Владимир Карић, Србија : опис земље, народа и државе, Београд/Нови Сад, 1997.

[iii] Стеван М. Станковић, Природа и становништво општине Бор, Бор, 1993; Раденко Лазаревић, Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпека, Београд, 1998; Раденко Лазаревић, У царству таме и тишине, Београд 2008; Предраг Јакшић, Драган Ранђеловић, Топлица Марјановић, Прелиминарна библиографија о природи карпатске Србије, Бор, 2004; Предраг Манојловић, Североисточна Србија. Физичко-географске карактеристике, Неготин 1986; Слободан Љ. Јовановић, Брестовачка Бања у прошлости, Бор, 2007; Каталог туристичких потенцијала општине Бор са смештајним капацитетима у сеоским домаћинствима, Бор, 200?; Стеван М. Станковић, Туристичка валоризација вештачких језера СР Србије, Београд 1975. Бор и околина 1-2, Бор, 1973, 1975; Брестовачка Бања, Бор, 1999.

iv ] Бор и околина 1-2, Бор, 1973, 1975; Цветко Костић, Бор и околина, Београд, 1962; Милисав Лутовац, Рудник и насеље Бор, Београд, 1953; Василије Симић, Историјски осврт на рударство бакарног рудишта у Бору, Бор, 1969; Слободан Љ. Јовановић,  Бор – историјски путокази, Бор, 2001; Бор 1903-1953, Бор, 1953;Слободан Босиљчић, Раднички покрет у Бору и околини, Београд, 1959; Момчило Станковић, Постанак и развој РТБ Бор, Бор, 1970; Момчило Станковић, Друга фаза изградње РТБ Бор, Бор, 1967; Živko Avramovski, Treći Rajh i Borski rudnik, Bor, 1975; Мирослав Радуловић, Бор у 500 слика, Бор 2010; Миладин Весић, Становништво и миграције у источној Србији, Београд, 1978; Божин Јовановић, Миодраг Ђурђевић, Сто година борског рударства 1903-2003. Бор, 2005; Rade Kojdić, Otkriće I eksploatacija borskog ležišta bakra, Bor 1999; Dušanka Bojanić: Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku, Kruševačku i Vidinsku oblast, Beograd, 1974; Јован Ђокић, Кроз насеља североисточне Србије и суседних крајева, Београд, 1934; Тихомир Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, Београд, 1906; Гласник Етнографског музеја, бр. 38, Београд, 1975; Андреја Ђорђевић, Летопис Борске парохије и цркве, Бор, 2008;  Građa za istorijska istraživanja o Boru i Majdanpeku, knj. 1-42, Bor,  1973-1987; Zbornik radova Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru, knj. 1-9, Bor 1980-2007; Кармен Гњеч – Мијовић, Библиографија часописа Развитак од броја 1 до 200 (1961-1998), Зајечар, 1998; Драгица Радетић, Библиографија Бележнице часописа за библиотекарство, књижевност и културу (1999-2009), Бор, 2011

Драган Стојменовић,библиотекар, Завичајно одељење

Народна библиотека Бор