O завичајном одељењу



Завичајно одељење Народне библиотеке Бор оформљено је 1986, а званично почиње са радом 1987. Оно што чини специфичним завичајна одељења јесте сам фонд и збирке у њему, а оне су сакупљане на основу важећих критеријума, који свакој библиотеци дају посебност на основу локалних природних, културно-историјских, културолошких, социјалних и економских карактеристика. Најшире схваћени критеријуми прикупљања и чувања грађе омогућавају формирање фондова који ће представљати незаобилазан корак у научно-истраживачком раду било које врсте.Било који озбиљнији критички приступ или презентација самог завичаја требало би да крену управо из завичајних фондова, али не подражавањем стереотипа и аутостереотипа већ истраживањем начина активног односа према завичајним темемама и савременој друштвеној реалности. Целокупан до сада изграђен систем библиотечке делатности у Србији омогућава најозбиљнију, најсавременију основу и методологију једне систематичне научне дисциплине која се ослања на традицију библиотечке делатности, јавности рада и на доступности фондова. То је добра комбинација прикупњања, чувања и отворености фондова за кориснике, која савремено библиотекарство уводи у комуникацијску релацију са корисницима и библиотекара са самим фондом. У том смислу се и све предности информатичких и комуникацијских технологија у библиотекарству примењују, али са пажњом и поштовањем свих медија преношења и бележења информација, који омогућавају трајност, очување и доступност знања. У том смислу, дигитализација, поред осталих вредних карактеристика, омогућава комуникацију са потенцијалним корисницима, досупност грађе, употребу грађе у вртуелном окружењу са циљем очувања оригинала. То би биле, за ову прилику, најважније предности дигитализације, која отвара просторне и временске границе завичаја према најширој јавности у сајбер-простору. Територијални, национални и историјски принципи добијају нове „облаке“ за пловидбу и размак хоризонта за имагинацију. Сама структура фонда Завичајног одељења Народне библиотеке Бор се не разликује од стуруктуре фондова других завичајних одељења. Фонд се састоји од следећих збирки: монографских публикација (формата I– II, IV и ретке и потенцијално старе књиге); серијских публикација; рукописа и службеног документационог материјала; картографске грађе; исечака из штампе ван територије завичаја; збирке фотографија; збирке фотографских негатива; разгледница; филмских трака; аудио визуелне грађе; плаката и ситног библиотечког материјала. За претрагу се користе лисни (ауторски, насловни, предметни, каталог дезидерата, каталог рукописа и службене докуметације, каталог серијских публикација) и електронски каталози у COBISS и БИБ бази. Оно по чему се свакако разликује од других јесте сам фонд. До маја 2012. г. монографских публикација формата I-II, има 1724, формата IV 212 и у П фонду 90 уписаних јединица. Серијских публикација по књизи инвентара има уписаних 185 јединица, од тога 42 наслова у каталогу. Неинвентарисане периодике има још 642 јединице. На одељењу се чува и 98 јединица картографске грађе и 181 инвентариј јединица рукописне грађе; исечака из новина ван територија завичаја има 6129; визуелних пројекцијија и мултимедије има 193; укупан број фотографија дигиталних и на папиру 30.295 јединица; негатива у ролницама и исечцима у папиру 5031; плаката 253; разгледница 200; програма манифестација 919; позивница и пропратног материјала има 818 јединица. Целокупан фонд и све врсте библиотечке грађе се односе на општину Бор, Борски округ, али и ширу географску област, Тимочку крајину. Заступљене су све научне области али су у изразитој већини монографске публикације из историје, етнологије, рударства, металургије, екологије итд. У том фонду је и значајна збирка завичајних књижевних стваралаца. Поред хроника села Борске општине, у рукописној збирци је Летопис борске парохије и цркве један од значајнијих. Специфичност Завичајног одељења, ипак је колекција фотографских негатива која се дигитализује од 2008. г. и која се константно допуњује кроз различите пројекте и програме популаризације фонда. Овај сајт има за циљ да прикаже резулате пројекта Дигитализације некњижне грађе, културне и јавне делатности библиотеке и учини доступним одређене збирке фонда завичајног одељења.

 

Драган Стојменовић библиотекар,

 

Завичајно одељење, Народна библиотека Бор