БОРСКА ДЕТИЊСТВА



Детињство се углавном посматра са висине и са стране, ретко изнутра. Изнутра смо способни да га видимо искључиво ретроспективно и то зато што га из самог детињства не сагледавамо већ живимо.  Да ли би, у том случају, било могуће адекватно и аутентично представити детињство из самог детињства? Зашто га, када само проговара, сматрамо неразумним или незрелим? Зашто детињство нема потребу да предстваља себе и, ако то уради, зашто таква аутентичност није доминатна предства детињства која не би била условљена и зависна од њене визије из света одраслих? Одакле потреба да га љуљамо, надзиремо, учимо, бранимо...? Детињство доживљавамо „као бебу коју мајка може да подоји а да је не пробуди“ (негде у Берлинском детињству  Валтера Бењамина). Или, као учитељев поглед на темену док иглом са шестара, кришом, из досаде, урезујемо пар речи на ђачкој столици. Можда као први осећај равнотеже на бициклу. Детињство је безбрижно, смело и непослушно. Детињство је када вам систем (родитељи или држава) не да и онемогућава да изађете напоље док се сви тамо већ играју, а ви нешто прогунђате, без обзира на последице. Онда крену да вас убеђују да је унутра боље, да има шта да се ради, само нема ко... и да морате да одрастете, преузмете обавезе и прихватите одговорност. Када им први пут поверујете, већ сте одрасли. Остаје вам само нада да ћете у критичним ситуацијама као амерички нинџа подсвесно и интуитивно примењивати вештине научене током детињства. Када све то схватимо, детињство је вероватно већ прошло, променило се и далеко смо од њега. Више га, вероватно, не разумемо већ га се само сећамо, видимо са стране и са висине.

Програм Борска детињства, има намеру да вам прикаже детињства у Бору кроз грађу Завичајног одељења која укључује фотографије, аудио интервјуе, видео снимке и штампане публикације. Притом је намера неда репрезентујемо и да заступамо саму тему већ да је учинимо доступном кроз фонд јавне установе, тиме је отворимо за најразличитија виђења и тумачења. Сама изложба је отворена за интервенције и може се допуњавати грађом коју бисте уступили на чување Завичајном одељењу. Фотографије су дигитализоване углавном са фотографских негатива и самих фотографија из фотодокументације РТБ-а Бор и приватних колекција Љубе Маркова, Радмиле Брежанчић, Владимира Павловића, Данице Хорват, Стефана Ђорђевића, Мирослава Радуловића, Павла Пачковског, Мирјане Станковић, Владимира Поповића, Момчила Јовановића, Димитрија Цоковића, Сање Апостолов, Сање Витановић - Гаџић. Аутори фотографија су Ђуро Коловрар, Драгољуб Митић, Бајрам Салијевић, Љубомир Марков, Душан Павловић и бројни непознати аутори.

Аудио интервјуи са суграђанима настали су 2012. г. током летње теренске праксе студената Одељења етнологије и антропологије, Филозофског факултета у Београду. Групу и теренско истраживање је припремио и предводио проф. др Слободан Наумовић, а интервјуе су водили студенти: Небојша Савић, Сања Радуловић, Миодраг Симовић, Кристина Живковић, Ана Арсенијевић, Мирјана Игњатовић, Марина Мандић, Лазар Вељковић. На изложби ће бити доступна и три видео снимка: документарни филм Александра Стојанова, Крај школе, Атеље Варан 2006, кућни видео Стефана Ђорђевића и Марка Тодоровића, CRAP - Pain is Empty, Бор 2005. и  Ја пионир, Редакција програма за децу Телевизије Београд  и Савез за социјалистичко васпитање и заштиту деце СР Србије, Бор 1986.  Изложићемо и одабране ђачке листове са територије борске општине.

У оквиру едукативног програма предавачи ће бити проф. др Смиљка Томановић, Детињство у радничкој породици  и проф. др Слободан Наумовић, Детињство у етнологији и антропологији. Током изложбе Владимир Перић и Милица Стојанов представиће Музеј детињства. Захваљујемо се свим сарадницима, корисницима библиотеке и дародавцима који су несебично поделили своју приватност са јавном установом и институцијом културе. Уједно, молимо све који се препознају, да не замере на смелости излагања појединих фотографија. Подсећамо да је већина фотографија из  фотодокументације РТБ-а Бор, тако да смо имали у виду претпоставку да су поједине фотографије ту залутале и да би било корисно поновно сусретање, проналажење лица и слике. Наравно, дозвољено је и пожељно проналажење себе на сликама иако вероватно нисте баш ви тада били фотографисани.

Драган Стојменовић

 https://www.youtube.com/watch?v=WauGL1dkjWI

https://www.youtube.com/watch?v=G0tKjG0VYrU

 https://www.facebook.com/events/748911588515450/

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 





Овај документ је прегледан 1039 пута.